Da li inicijative za vellness na radnom mestu ispunjavaju svoje obećanje?

Velika Britanija ima velike probleme sa mentalnim zdravljem na radu. Uzimajući u obzir ekonomske, zdravstvene i kvalitetne efekte života, faktori uključujući kratke rokove, ozbiljna radna opterećenja i toksične kulture pomažu u proceni problema koji zemlju košta 300 milijardi funti godišnje.

Trenutna statistika predstavlja zabrinjavajuću sliku. Sa 73% u 2020. na 66% u 2023. godini, dobrobit radne snage opada prema istraživanju Inpulse. Prema najnovijoj studiji „Zdravlje i dobrobit na poslu“ koju je sproveo Ovlašćeni institut za kadrove i razvoj, izostanci povezani sa bolešću dostigli su vrhunac od 10 godina.

Radnici sada uzimaju u proseku 7,8 dana bolovanja godišnje, što je značajno povećanje u odnosu na 5,8 dana zabeleženih pre pandemije. U 2023. godini, neverovatnih 78% organizacija prijavilo je izostanke zbog stresa. Ova brojka se penje još više, na 92%, kada se gledaju veće kompanije koje zapošljavaju preko 250 ljudi.

Source: Depositphotos

Mnoga preduzeća se kreativno bave ovim problemima

Konsultant za zaštitu životne sredine iz Tiler Grange usvojio je četvorodnevnu nedelju i hibridni rad kako bi pomogao u rastućem izostanku. Tokom četrdeset nedelja, ovo je dovelo do odsustva sa posla za 76%. Simon Ursell, osnivač, naglašava potrebu prilagođene podrške iznad HR opštih vellness programa.

Dani mentalnog zdravlja i fleksibilan rad pomogli su londonskom poslovnom prostoru da procveta. Alek Ugarte, operativni menadžer, primećuje niže izostanke i signale upozorenja o umoru.

Izvršni direktor PVL-a Petra Velzeboer pronalazi zabrinjavajući obrazac nazadovanja preduzeća u svojim naporima za dobrobit nakon epidemije. Ona naglašava da, iako kompanije nisu u potpunosti zadužene za zadovoljstvo zaposlenih, one mogu postaviti okruženje pogodno za to.

Procena zdravstvenih i vellness programa poboljšava njihovu efikasnost

48% firmi koristi mehanizam kontinuiranog poboljšanja i povratnih informacija kako bi usavršili svoje zdravstvene inicijative. Samo 27%, međutim, pažljivo pregledati kvalitet vellness rezultata za zaposlene koji su uključeni u ovim programima ili intervencijama.

Organizacije se i dalje uglavnom oslanjaju na dve glavne mere za procenu efikasnosti vellness inicijativa i rashoda: broj zadržavanja osoblja i stope bolovanja zaposlenih.

Source: Cipd.org

Najčešće pomenute prednosti pokretanja vellness i zdravstvenih kampanja uključuju:

• Evolucija boljeg i inkluzivnijeg korporativnog okruženja
• Poboljšana ravnoteža između posla i života zaposlenih
• Poboljšan angažman osoblja i moral