EU postavlja stroža pravila za online plaćanja. Ko plaća za prevaru?

Sporazum o regulaciji platnih usluga (PSR) i Treća direktiva o platnim uslugama (PSD3) daje jasan odgovor na pitanje ko snosi odgovornost kada nešto krene naopako. I to nije trivijalno – govorimo o milionima transakcija dnevno.

Banke će platiti ako ne uspeju

Najveća promena? Ako banka ne sprovede odgovarajuće mehanizme zaštite, ona mora pokriti gubitak klijenta. Banke će morati da potvrde da li ime primaoca plaćanja odgovara broju računa. Ako ne, oni će jednostavno odbiti plaćanje.

Za neovlašćene transakcije – kada prevarant promeni ili pokrene plaćanje – banka vraća puni iznos. Ovo se odnosi i na „lažno predstavljanje prevare“, kada se neko pretvara da je zaposleni u banci i ubeđuje klijenta da odobri uplatu.

Online platforme će platiti previše

Zanimljiv detalj: platforme će biti odgovorne ako ne uklone lažni sadržaj. Kada banka upozori platformu o prevari i ne odgovori, platforma mora nadoknaditi banku koja je već vratila klijentu.

Oglasi za finansijske usluge na velikim platformama i pretraživačima moraće da dokažu da su licencirani u odgovarajućoj zemlji.

Šta to znači za e-trgovinu?

Veća zaštita treba da poveća poverenje u online kupovinu. Manje prevara, jasnija pravila. Ali pazite – ako upravljate platformom sa oglasima ili affiliate sadržajem, moraćete da budete oprezniji.

Dogovor još uvek treba formalno odobrenje pre nego što stupi na snagu.