Slovenčina 
Čeština 
English 
Shqiptare 
Österreich 
België 
български 
Bosanski 
Ελληνικά 
Українська 
Eesti 
Македонски 
Türkçe 
Deutsch 
Dansk 
Español 
Français 
Suomi 
Ελληνικά 
Hrvatski 
Magyar 
Schweiz 
Irish 
Italiano 
Lietuvių 
Latviešu 
Moldovenesc 
Nederlands 
Norsk 
Polski 
Português 
Română 
Slovenščina 
Svenska 
Trenutno se skoro sve kategorije proizvoda naručuju na mreži, a očekuje se da će globalno tržište e-trgovine dostići 10 biliona dolara do 2030. godine. Iako se pretpostavlja da online kupovina ima manji ugljični otisak u poređenju sa tradicionalnom maloprodajom od opeke i maltera, to važi samo ako se roba ne vrati. Ekološki uticaj se dramatično menja kada se predmeti šalju nazad, kako prenosi Die Presse.
Povratak je značajan izazov za sektor e-trgovine, posebno u pogledu uticaja na životnu sredinu, naglašava međunarodni istraživački tim sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu.
Vraćanje robe je uobičajeni deo online kupovine, a prosečna stopa povrata dostiže 20-30%, što je mnogo više nego u fizičkim prodavnicama (10%). Problem je posebno ozbiljan sa odećom, koja se vraća jer se ne uklapa ili ne ispunjava očekivanja.
Studija ističe da mnogi potrošači nisu svesni da se vraćeni predmeti ne vraćaju automatski u prodaju. Umesto toga, ovi proizvodi prolaze kroz rigorozan proces sortiranja, provere i često čišćenja, popravke i prepakovanja. Troškovi povezani sa ovim procesom ponekad mogu premašiti prodajnu vrednost proizvoda.
Kao rezultat toga, mnogi vraćeni proizvodi se prodaju sa popustom, bačeni ili čak uništeni, a da se nikada ne koriste.
Istraživači su kvantifikovali ovaj problem koristeći opsežnu bazu podataka od 630.000 vraćenih odevnih predmeta u EU u 2021. godini. Otkrili su da sa trenutnom praksom upravljanja povratkom, 44% vraćene robe nikada ne stigne do drugog kupca. Od toga, polovina se reciklira, četvrtina završi na deponijama, sedma se spaljuje, a ostatak se gubi negde usput.
Ekološke posledice ovih neiskorišćenih odbačenih predmeta su značajne, jer se troše resursi i gasovi staklene bašte koji se emituju tokom njihove proizvodnje. Procenjuje se da su emisije povezane sa upravljanjem povratkom 4 do 16 puta niže od onih iz proizvodnje ovih proizvoda. Istraživači sugerišu da efikasniji procesi upravljanja povratkom mogu prepoloviti otpad od vraćene robe.
Šta e-prodavnice mogu da urade da smanje obim vraćene robe? Poboljšanje upravljanja povratkom i podizanje svesti o uticaju na životnu sredinu izgleda da su rešenja. Usvajanjem efikasnijih procesa, industrija može smanjiti svoj ekološki otisak i rešiti jedan od značajnih skrivenih troškova online kupovine.
